Hrono ishrana

hrono ishrana

Šta je hrono ishrana

Hrono ishrana nastala je osamdesetih godina dvadesetog veka u Francuskoj. Od samog starta hrono ishrana se smatrala načinom života. Zašto? Jer je suština bila u normalnom konzumiranju hrane koje je u skladu sa biološkim ritmom. Drugim rečima, hrono ishrana se vodi pravilom da postoje tri osnovna obroka, plus jedna užina. Svakog dana obrok mora biti u tačno utvrđeno vreme, sa razmakom od četiri do šest, najidealnije pet sati između dva obroka. Drugo bitno pravilo jeste da se izabere odgovarajuća hrana shodno aktivnostima. Pa tako doručak treba da bude najobilniji i najkaloričniji, ručak sa manje kalorija, a večera sa najmanje. Takođe, veoma je bitno da se obroci ne smu preskakati.

Danas, pored redovne hrono ishrane, u kojoj ne gladujete, postoji i period restrikcije, kada se, kako samo ime i kaže, neke namirnice ne smu koristititi. Dok je hrono ishrana način života, restrikcija je dijeta, kada se čisti organizam, ali kada se i brže skidaju kilogrami.

Koji god vid hrono ishrane da izaberete, pre samog postupka, neophodno je da se konsultujete sa nutricionistom, koji će uraditi test intolerancije na hranu i dati svoju procenu vezano za vaš organizam u hrono procesu.

Hrono ishrana jelovnik

Ukoliko u ceo proces krenete sa restrikcijom, morate znati da taj period traje 28 dana i da morate poštovati režim ishrane. Restrikcija obuhvata tri obroka, bez užine, u tačno određeno vreme. Dan započinje doručkom, nakon koga je moguće piti kafu, bez šećera i mleka do, najviše dve šolje dnevno.

Obroci, posebno doručak moraju biti kalorijski raspoređeni adekvatno vašem organizmu. Drugim rečima ne smete gladovati, jer ćete u tom slučaju krenuti za grickalicama, što je posebno zabranjeno. Stoga, doručak je jedini obrok u kom možete konzumirati hrono hleb.

Pored hleba tu se moraju naći i masti, ugleni hidrati i proteini. Iako je doručak obilan, ne treba preterivati u hrani.

Primer: Jaja pržena na masti sa malo luka , komad hleba i salata.

Ručak u restrikcionoj hrono dijeti obuhvata protein i povrće ili ugljenje hidrate I salatu, ali u oba slučaja bez hleba. Obično su to jača mesa (svinjsko, goveđe, jagnjeće) uz salatu.

Večera se nikada ne preskače. Obuhvata proteine i salatu. Proteini su u vidu lakog mesa (piletina ili riba).

Svi šećeri, uključujući i med, voće, mleko i jogurt se potpuno izbacuju iz ishrane. U nepoželjne namirnice uvrštava se još i alkohol, koji takođe sadrži šećere.

Dozvoljene namirnice u restrikiciji su : limun, korenasto povrće: samo sveže – šargarepa, celer, cvekla, potom termički obrađeno – karfiol, paprika, paradaiz, brokoli, tikvica, zelje, luk, kupus, plavi patlidžan, potom mlečni proizvodi: kiselo mleko, mladi sir, sitan sir, povremeno domaći kefir, feta, pavlaka, kajmak, sve vrste mesa, jaja, domaće kobasice, šunka, slanina, prirodni začini (so, biber, paprika, bosiljak, ruzmarin, lovor), navedena brašna.

Kada se nakon 28 dana završi period restrikcije, ukoliko ste zadovoljni rezultatima prelazite na redovnu hrono ishranu, ukoliko niste nastavljate sa restikcijom.

Hrono ishrana podrazumeva tri obroka plus užina, za koju se savetuje da bude tri sata posle ručka. U ovom režimo vraćaju se neke namirnice koje su bile zabranjene u restrikciji, a to su: stari sir, kačkavalj, skrobno povrće (grašak, pasulj) koji se ne kombinuju sa proteinima, povrće, slatkiši (kugla sladoleda ili kolač), ali najbolja je crna čokolada ili suvo voće.

Iskustva sa hrono ishranom

Hrono dijeta je jedna veoma popularna dijeta i način ishrane u svetu. Međutim, različiti ljudi imaju različita iskustva. Sa jedne strane, hrono ishrana je zdrava ishrana jer omogućava sva tri redovna obroka i užinu, nema gladovanja, iscrpljivanja i ograničavanja. Jedino oraničenje jeste obroci u tačno određeno vreme. Sa druge strane, upravo tajming obroka koji se ne sme pomerati može biti problem. Naime, neki ljudi imaju specifične poslove, radno vreme koje ne dozvoljava ishranu u predviđeni minut. Takođe, restriktivna dijeta, koja istina traje 28 dana, ograničava upotrebu nekih namirnica (voće, mleko) bez kojih ljudi jednostavno ne mogu da funkcionišu.

Suština je da su iskustva različita, baš kao i sami ljudi. Najbitnije je pre odluke o prelasku na hrono ishranu ispitati svoj organizam i od stručnog lica dobiti mišljenje i procenu. Ukoliko nema opasnosti po zdravlje, hrono ishrana je odlično rešenje za zdrav i uravnotežen način ishrane. A što se tiče mentalnog sklopa, sve je snaga volje. A ukoliko vam ne leži hrono ishrana, danas imate širok izbor vrsta i metoda ishrane, pa pronađite ono što vama odgovara.

Hleb i brašno u hrono ishrani

Ono po čemu je hrono ishrana posebno poznata jeste isključivanje belog hleba iz ishrane. Jedini obrok kada se hleb konzumira jeste doručak i tada se koriti isključivo hrono hleb. Hrono hleb se pravi od raženog, heljdinog, prosenog, ječmenog ili speltinog brašna i to bez kvasca.

Primer recepta
400g speltinog brašna
400g ječmenog ili ovsenog brašna
200 g brašna od heljde
2-3 kašikice sode bikarbone
2 kašikice soli
4 kašike maslinovog ulja
po 2 kašikice semenki po želji, lan, susam, suncokret, bundeva,
900 ml mlake vode