Da li unosite dovoljno joda

da li unosite dovoljno joda

Nedostatak joda je glavni uzročnik mentalne zaostalosti i usporenog psihomotornog razvoja dece, najčešće se vezuje za gušavost, a kod trudnica ovaj nedostatak značajno povećava rizik od pobačaja.

Iako mu je broj funkcija mali, i mada se potrebna dnevna količina meri u mikrogramima, on je jako važan mikroelement, naročito za žene. Apsorpcija joda odvija se u tankom crevu iz hrane, ali se jod može apsorbovati i preko kože.

Kako piše web sajt Sanportal.info trećina ljudi na planeti živi u područjima u kojima postoji nedostatak joda, oko 750 miliona pati od poremećaja u radu štitne žlezde, a 43 miliona ima oštećenje mozga zbog niske količine joda tokom trudnoće i ranog detinjstva.

Jod je mikroelement koji je neophodan za zdravlje ljudi. On se unosi hranom i vodom. Zemlja i voda u blizini mora veoma su bogate jodom. U telu zdravog čoveka nalazi se 30-50 miligrama joda. Najveće količine su u štitnoj žlezdi, koja ima mogućnost njegovog skladištenja.

Znaci deficita joda uključuju poremećaj rada štitnjače (slab rad ove žlezde, usporen metabolizam, zamaranje), osjećaj letargičnosti i debljanje. Kada se razvije, ovo stanje je poznato kao gušavost. Na vratu se vidno poveća štitna žlezda, koja povećava tkivo u nastojanju da uhvati jod iz krvotoka. Osobito je opasan deficit joda u trudnoći, kada posledice mogu da budu opasne po plod i majku.
Jod se dobro krije u prirodi pa ga je teško pronaći u dovoljnim količinama, a može da bude kasno kada njegov manjak

Bez joda štitna žlezda ne može da proizvodi hormone tiroksin (T4) i trijodtironin (T3), neophodne za pravilno funkcionisanje svih ćelija u ljudskom organizmu. Dnevne potrebe za jodom su veoma male i iznose jedva 200 mikrograma, tako da u toku života čovek unese jedva nekoliko grama joda.

Jod spada u grupu halogenih elemenata

Reč je o čvrstoj supstanci tamnosive boje i metalnog sjaja, koja se na sobnoj temperaturi javlja u čvrstom agregatnom stanju, kao sjajna plavocrna materija. Pri zagrevanju gradi ljubičaste pare karakterističnih mirisa koje se pri hlađenju odmah kristališu.

Kao i svi halogeni elementi veoma je reaktivan. U vodi se slabo rastvara, ali ga zato organski rastvarači odlično otapaju. Jod je jako dezinfekciono sredstvo, ubija bakterije i gljivice. Gradi brojna hemijska jedi-njenja koja imaju slične osobine. Najvažnija su kalijumjodid, jodo-form i jodovodonik

Jod spada u elemente koji su veoma malo rasprostranjeni u prirodi. Veće količine ovog elementa prisutne su u morskoj vodi, a kao nečistoća u čilskoj salitri javlja se u vidu natrijum-jođata. Prisutan je u mnogim namirnicama koje se svakodnevno koriste u ishrani (ako potiču sa terena na kojima se jod javlja na zemlji i u vodi), ali u količinama koje pokrivaju najviše 1/3 dnevnih potreba:1 kg povrća sadrži 20-30 mcg joda1 litar mleka 35 mcg

Koliko je manjak joda opasan po rad štitnjače, tako i hronično visok unos joda može da naruši njen rad i oštetiti je. Posljedica je opet razvoj gušavosti radi povratne inhibicije sinteze tiroidnog hormona. Graveova bolest razvija se kao odgovor na prekomernu aktivnost štitnjače i nije stanje koje je povezano s toksičnošću joda.

Prženje i pečenje uzrokuje gubitak oko 20 % joda iz namirnica, a kuvanje uništava čak 58 procenata.

Jod u organizmu

Glavna funkcija u organizmu odnosi se na sintezu tiroidnog hormona, proizvod štitne žlezde. Više od 60 % zaliha joda u organizmu nalazi se pohranjeno u štitnjači, koja je ključni regulator metabolizma. Ostatak se nalazi u krvi, mišićima, a kod žena u jajnicima. Tiroidni hormon je među glavnim regulatorima rasta i razvoja, I pa je jod neophodna osigurati u detinjstvu.